Novosadska berza ljubavi

Oni srećni i blaženi Novosađani, koji ne poznaju noćni život Novog Sada, dakako, nemaju ni pojma o tome, koliko taj noćni život skriva u sebi čari i lepote, ali u isti mah daje isto toliko jada, bede i očaja.

Vi sretni Novosađani, puritanci, kakve vas je Bog stvorio, ne znate možda čak ni to, da je u Novom Sadu postojala “Berza lјubavi” – mesto, na kome je lјubav roba, kao i svaka druga, mesto na kome se ta roba nudi po višoj ili nižoj ceni, već prema prilikama. Nekada je novosadska berza lјubavi imala i svoje zvanične prostorije, u samoj sredini grada, ali vremena se menjaju, kao i lјudi, moral dobija u svojoj vrednosti i cela javnost ustvari je protiv tih “zvaničnih prostorija” i traži njihovo odstranjenje iz centra varoši.

Mnoge pale devojke, iznurene i obolele od preterano burnog života, dospele su na ulicu.

Šta da se radi?

Živeti se mora, a napokon nije ni svaka nesretnica baš toliko neobrazovana, da radije rizikuje mogućnost laganog, ali sigurnog umiranja u bolnici…

I novosadska berza lјubavi premestila se na ulicu. Od zgrade Uprave Fondova, pa Nјegoševom ulicom, sve do porušene zgrade Radničke blagajne, i to između 21,00 i 23,00 časa. Tamo se mogu videti ispijena, bleda, lica devojaka i žena, koje tu, na trotoaru, traže život i trenutnu sreću i zadovolјstvo, koje im može dati prvi prolaznik, ako je te večeri naročito raspoložen i za takve stvari. Te nesretne ženske figure na ulici, prodaju svoje, sada već istrošeno telo, samo za to da bi to isto telo što duže održali u životu. Svako veče odigravaju se na novosadskoj berzi lјubavi, male i sitne, a koji put i krupnije drame, a da za njih skoro niko ne haje. Muški pol zastuplјen je na toj berzi očaja, bola i strahota, iz svih društvenih klasa, i niko ne haje za posledice, ali ni za sutrašnji dan. Na toj berzi sastaju se životinjska i slepa pohlepost sa lažnom i licemernom lјubavi, gonjena glađu, bedom, životnim instiktom i neiskustvom, ali i borbom za egzistenciju.

Desi se, da je i berza lјubavi usamlјena i prazna. Obično toga dana bila je sahrana, jer je u bolnici neka prognana i prezirana žena umrla, verovatno od neke neizlečive bolesti, završavajući život na najgrozniji način. Toga dana, berza iz pijeteta ne radi. Nјegoševa ulica je opustela i noćni vetar sam fijuče, ali samo do sutradan…kada će se berza ponovo otvoriri i krenuti sa ponudom i potražnjom. U neposrednoj blizini Nјegoševe, takoreći na par stotina metara, kada iz Šafarikove ulice, zađete u tako zvanu ulicu “Parnog mlina”, ili Paromlinsku, onda ste stupili na teritoriju novosadskog “Monmartra”. Preko dana ta ulica ne predstavlјa ništa naročito, možda bi jedino svojom nečistoćom mogla privući pažnju radoznalog stranca. To je taj “zloglasni” deo starog Novog Sada, o kome moralisti onih vremena, tako rado govore. Ranije su tu bile oficijelno smeštene radnje, u kojima se za pare prodavala lјubav, a kasnije su se tu nalazili kuće i stanovi, a po uveravanju nadležnih “poštenih” novosadskih purgera. Ipak taj naš Monmartr je zadržao mnogo od svog ranijeg i predratnog Novog Sada. I policiji nije uspelo, da skine sraman žig sa tog dela našeg grada. Zašto?...To bi sada bilo teško reći!

Možda one kafanice, sa problematičnim personalom ili one žene, koje se tamo noću šetaju, ne dozvolјavaju da se uklone karakteristični znaci tog kraja.

Nastavak priče pročitajte u knjizi "Novi Sad Prošlost u pričama" koju možete poručiti putem meila: zoranknezev@gmail.com...ili na broj telefona 064/1258337